Rečima ćeš me naći

O bogovski  vetrovi  duša

Čuvajte oči  njene od slepila  večnog

Čuvajte ruke njene  od pozdrava nečastivog

Čuvajte  lice njeno od crta lažnih

Čuvajte vlasi  njene od  utvara sedih

Čuvajte  osmehe njene od ozbiljnosti gorde

Čuvajte naš  mali svet pod  njenim  rebrima gajen

Čuvajte usne njene od poljubca njegovog

Čuvajte je od mene

Čuvajte je  za mene.

Jewish boy praying at the Wailing Wall

Advertisements

Od mene do tebe, mislim do nas

Ne pitaš me ništa

Na kuhinskom stolu buket ruža

Čega se to ponovo mi igramo danas

Što popodne dosađuje komšijama

Izdajnici gledaju na sat u takvim momentima

Gde sam zaturio reči pobogu

Nemoj ti sada tu jednu da mi izgovoriš

Nemoj molim te

Znam. Zajebao sam. Opet.

Moja soljica kafe je puna a tvoja prazna

Značili to da ja prvi počinjem da pričam

Znači.

Na litici sam odgovora, u ambisu pitanja

Dušo sama izaberi

Ti ćutiš

Dok naši pogledi igraju tango smrti

Želim da sve ovo tako večno traje

Ti krades od lopova svoga

I od sutra mi ponovo počinješ verovati

Sada je i tvoja soljica puna

Ja ćutim

Dok nam misli pakuju kofere

Želim da sve ovo tako večno traje

Al po ukradeno neko uvek dodje

I samo je pitanje vremena draga.

74b06f61c8d303d757f726307075c24e

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Neka bude tako

Pored toliko imena tvojih

Ja niz ulicu gledam

I ne znam kojim bi te pre nazvao

Jesi  li ti razmak uzmeđu dve reči

Je si li ti čaša bez dna

Jesi li ti splet nesrećnih okolnosti

Je si li ti kazna što bi poslata  Egipćanima da skine okove deci  Izrailjevoj

Jesi li ti morska struja što ide svome zalivu

Jesi li ti ćerka kakvog gusara pijanice

Jesi li ti filmska diva koje tek čeka ulogu života svoga

Jesi li putokaz  na kojima milje stoje podebljane

Jesi li ti  Dalijeva ili Pikasova muza prevarena

Jesi li ti kakvo drevno pismo Maja ili Inki

Jesi li ti kakva gradska četvrt ili gradski skver

Jesi li ti godina rata nekog ili bitke izgubljenje

Jesi li ti ton lestvice koja samo tugu svira

Jesi li ti  ostava u kojoj stoje brašnjave uspomene

Jesi li ti miris dunja što u jeseni zre
Jesi li ti  aroma pitomih vrtova punih rajskih ptica

Jesi li ti kakva bogomolja od klesanog mermera

Jesi li ti duet dve ptice egzotične što se u zoru šepure

Jesi li ti crvena ruža latica ogrubelih od dodira tame

Jesi li ti istina ili laž

Ti u stvari imena ni nemaš kad do  kraja ulice dodjem

Ili ono stoji u glavi mojoj , u fioci na kojoj piše zaboraviti!

cute-couple-in-rain-umbrella-lovesove

Svetlosnim godinama daleko

da sada možemo da gledamo u zvezdano nebo

ti bi prva progovorila

kao da si te reči već davno smislila

čuvala si ih baš za ovaj suton i ovaj nebeski prizor

znaš da su zvezde u stvari zenice oka koje čekaju svoju svetlost

vidis one mogu biti svetle i tamne

Svetla – našla svoju svetlost, tamna nije

Mislis da će tamna zvezda  prestati ikada da je čeka

ne

čekaće je možda i zauvek

loše se stvari dešavaju tamo gore

iza oblaka, iza duge, svetlosnim godinama daleko

groblje je zvezda

nema ni početak ni kraj

i tamo gore važi prosto pravilo

jedna zvezda mora umreti da bi se nova rodila

u jednom redu su  zvezde koje umiru

u drugom su bele svetle novorođene

i one koje prve moraju umreti su zvezde padalice

gledaš u daleku galaksiju neku

i kao vrelu stihiju pustaš na mene  ove reči

u onoj daljini da si gore, koja bi zvezda ti bio

a u toj  daljini istoj  padne jedna baš takva zvezda padalica.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

O rečima

Pratim noćas svoje reči na poslednji voz.

Kada polazi?

Ne znam.

Da li bi sobom poveo i moje?

Što?

Znaš li da se reči rode u prvom dahu čovekovom i žive u njegovim plućima do njegovog kraja?

Koje reči želiš da ti povedem sa sobom?

Čekaću te.

Voz u tome času stiže na maglovit peron.
Glumim siguran korak, ulazim i voz kreće.

U desnom plućnom krilu bile su moje:“Vratiću se“ a u levom se zauvek nastaniše njene „Čekaću te“.

Arbeit Macht Frei – čitam u maglovitoj daljini.

svic